Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku.
Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka.
Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva.
Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su sobzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje izvede mogu u utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu.
Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu ( zaposlenog u odnosu na prodavca ), tako i u odnosu na predmet spora ( ocena zakonitosti odluke poslodavca ). Predmet spora u radnom sporu, u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno u pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalno pravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.
U slučaju spora teret dokazivanja je na licu koje smatra da joj je neko pravo uskraćeno ili povredjeno iz radnog odnosa. Zakon o radu predviđa da radni sporovi pred sudom treba da budu pravnosnažno okončani u roku od šest meseci, ali u našem pravosuđu mogu da traju i 20 puta duže. Pored dužine trajanja, u radnim sporovima pred osnovnim i apelacionim sudovima pojavio se i problem u vezi sa primenom čl. 191 Zakona o radu koji propisuje „odnos“ između poslodavca i zaposlenog nakon donošenja sudske odluke.
Radnik koji smatra da je nezakonito dobio otkaz prvo pokreće postupak radi utvrđivanja nezakonitog prestanka radnog odnosa, a potom podnosi tužbu za naknadu štete. Ako se ima u vidu da prvi postupak (i prvostepeni i drugostepeni) prosečno traje između pet i sedam, a drugi između četiri i pet godina, lako je izračunati da jedan radni spor u Srbiji traje od 10 do 12 godina.
8. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa
Član 191
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.
Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
Pod zaradom iz st. 5. i 7. ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
Naknada iz st. 1, 5, 6. i 7. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
Mirno rešavanje radnih sporova
Opštim aktom i ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog. Sporna pitanja rešava arbitar koga sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje spora pred arbitrom iznosi 3 dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom. Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Procesni rokovi iz zakona o mirnom rešavanju radnih sporova su veoma kratki. U najviše slučajeva za pojedine faze postupka propisan je rok od 3 dana, čime je uspostavljeno načelo efikasnosti i hitnosti postupka. Prema zakonu o radu arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja. Prema zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, arbitar donosi rešenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Zastarelost potraživanja iz radnog odnosa
Potraživanja iz radnih odnosa spadaju u relativna prava koja podležu zastarelosti. Zastarelošću prestaje pravo da se zahteva ispunjenje obaveze. Ona nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kome bi titular potraživanja mogao od dužnika da zahteva ispunjenje obaveze. Zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Ako neko plati zastarelu obavezu, platio je tzv. naturalnu obligaciju koja ne uživa pravnu zaštitu. Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za njeno nastupanje. Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti. Za razliku od prekluzivnog roka, sud o zastarelosti ne vodi računa po službenoj dužnosti, već o istoj odlučuje po izjavljenom prigovoru stranke.
Prema odredbama zakona o radu sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze.