Zaposlenom kome prestane ugovor o radu stiče mogućnost isplate otpremine, koja podrazumeva oblik novčanog obeštećenja zaposlenog. Zakon o radu reguliše pitanje otpremnine u kome su regulisane sledeće situacije u kojima zaposleni nakon prestanka ugovora o radu ima pravo na otpremninu:
- Otpremnina u slučaju odlaska u penziju.
- Otpremnina u slučaju otpuštanja radnika kao tehnološkog viška.
- Otpremnina koja se isplaćuje zaposlenima kojima prestaje radni odnos usled procesa racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, u skladu sa aktom Vlade.
Ukoliko dođe do smanjenja obima posla ili prestane potreba za obavljanje određenog posla usled ekonomskih, tehnoloških ili organizacionih promena, poslodavac ima dužnost da isplati otpremninu pre upućivanja otkaza ugovora o radu.
Zakonom je propisano da zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ima pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
Isto važi i ukoliko zaposleni odbije da zaključi sa poslodavcem aneks ugovora kojima se menjaju uslovi na radu koji su prvobitno ugovoreni i to u sledećem smislu:
- Zbog potrebe procesa i organizacije rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao.
- Radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca.
- Radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca.
- ako je zaposlenom koji je višak poslodavac obezbedio ostvarivanje prava u smislu realizovanja programa viška zaposlenih i to:
– premeštaja na druge poslove,
– rad kod drugog poslodavca,
– prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju,
– nepuno radno vreme, ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i drugo;
- radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu;
- sve drugo što je utvrđeno zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
U sučaju promene poslodavca, odnosno njegove statusne promene, u skladu sa zakonom, poslodavac, pravni sledbenik, preuzima od poslodavca, pravnog prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene statusa poslodavca u smislu čl. 147 ovog zakona. Prilikom utvrđivanja visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika kao i kod lica povezanih sa poslodavcem. Propisana je i zabrana kumuliranja otpremnina u istom vremenskom periodu ako je ona zaposlenom već isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.
Što se tiče zaposlenog koji odlazi u penziju, ne meri se dužina trajanja vremena provedenog kod poslodavca, već je poslodavac dužan da mu isplati otpremninu u visini dve prosečne zarade, kao minimum koji je određen zakonom. Poslodavac je dužan da u roku od 30 dana od dana kada je zaposlenom prestao radni odnos isplati otpremninu.
Zakon o radu propisuje čak i kazne za poslodavce koji ne izvrše ovu obavezu i one su u rasponu od 800.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice ili od 400.000 do 500.000 dinara za fizičko lice. Ovo pravo ne prestaje čak ni kada je nad poslodavcem otvoren stečajni postupak ako je ovo pravo stečeno pre otvaranja stečajnog postupka.